naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | kontakt

 


 

 



NIČIJA DO ZORE NIJE GORELA ili BOEMSKA RAPSODIJA
Predgovor ili pogovor knjizi Milana Nikodijevića
OD FAJRONTA DO SVITANJA

 



 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

Kao verovatno i najveći deo knjige pred Vama, i ovaj p(redg)ogovor pisan je u ono vreme koje skandinavci nazivaju veštičiji čas, kada su kafane sa kockastim stoljnacima označile fajront, svira dobra muzika na radiju, pred vama je beli list hartije ili trepteći ekrana kompjutera, a do svitanja je daleko. Milan Nikodijević, vlasnik je dubokog (radio)foničnog glasa i o tom mediju zna gotovo sve. Preko tri decenije je vezan za, osmišljava, i već dugo vodi jedinstveni festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Televizijski i filmski autor, i odnedavno, kako se dosetio vlastite školske spreme, docent na katedri za produkciju, filmske akademije u Novom Sadu. Milan piše i knjige. Najčešće desnom rukom. Urednik je najdugovečnije filmske biblioteke u zemljama nastalim posle 1991. na teritoriji Srbijice. Gurman, šarmer, boem ... Suprug, otac, i verovali ili ne, deda (a rođen tek nedavne 1956.)...
U čitanju se sve više potpomaže dugim rukama i kineskim naočarima. Ipak kada savim politički nekorektno ne puši, on čita. Na žalost, mnogo ređe piše. I evo sada pred nama knjige filmskih eseja i kritika, koje je, inače galantni M.N., racionalno i štedljivo pisao, iako ima mnogo toga da kaže. On prostor filma shvata globalno da bi ga promišljao lokalno, iako se sedmom umetnošću bavi u totalitetu, od njenih početaka do balkanskih epizoda. Sa jedne strane vešto barata žurnalističkim žanrovima, njegovo kako uvek zna gde je kada, a ko i šta se ne dovode u pitanje. Ali to je tek polazište za oniričke i kritičke uzlete, gde se stvar zvana film, utapa u ono mnogo važnije, zvano život.



Milan Nikodijević


 

U dobrom duhu filmskog sinkretizma, i Milan Nikodijević je svaštar koji itekako barata literarnim, muzičkim i, uopšte kulturnim predlošcima, koji grade jednu borehevsku ili, izvinite, goranopetrovićevsku poetsku sitničarnicu, kojoj će svako naći ponešto malo ili veliko za sebe.
Na taj način se opire sivilu svakodnevnice i simulakrumu zvanom savemena srpska kultura danas.
Njegov radni prostor ispunjen je filmskim plakatima, tek delićem uramljenih nagrada i priznanja, a kroz vrata izlazi direktno na banjsku promenadu, a zatim, put Beograda, Novog Sada, Trsta, Visbadena, Berlina, pa čak i Prizrena, gde god ga filmski putevi vode.
Ime Milana Nikodijevića, se u filmskom svetu, uvek izgovara sa poštovanjem, pre svega zbog beskompromisnosti sa kojom prilazi filmskim izazovima u dijapazonu od samih filmova do festivala. Na evropsku pozornicu, postavio je pitanje srpskih zabranjenih filmova, strasno se boreći da oni nađu put do gledalaca. Uža specijalnost su mu portreti duše, ili kako to bahati anglosaksonci vole da kažu, intervjui. Kao iskusan predator, on svog sagovornika najpre opusti, da bi zatim od njega dobio (ne)očekivane prostore intime i ključ za ulaz kroz vrata tajne stvaralaštva.
OD FAJRONTA DO SVITANJA je žanrovski mešanac, filmske esejistike, kritike i postmoderne proze, u kojoj je za krajnjeg korisnika, čitaoca, potpuno nevažno da je ljubitelj sedme umetnosti ili ne. Ipak za pisanu filmsku reč u Srbiji ovo je mali praznik, jer na jednom mestu se dobija hirurški precizan presek filmskih zbivanja u poslednje dve ili tri godine, a sa druge strane, toliko neophodna demonstarcija autorskog stava, koji zna za svoja DA ili NE, koje sa strasnim argumentima zastupa. U maniru rasnog sporstskog novinarstva, kod Nikodijevića se uvek zna koje pobedio ili izgubio, bez obzira na navijače i disciplinske komisije.
Mnogo je disketniji i prikriveniji kao kritičar, kojem onaj večiti novinar u njemu, nikako da dopusti da potpuno izađe na svetlost dana. Za ovog čitaoca, upravo je drugi deo knjige koji čini kritičnu masu, ono što daje specifićnu težinu i najavljuje možda i neke nove knjige, ako petekne vremena u noćima između fajronta i svitanja.
Na mom radiju prestao je da svira digitalizovani Alvin Li (Alvin Lee) koji zvuči čisto i sterilno, i pomalo ne liči na sebe, iako se falš note bore da se otrgnu iz savšenih uređaja. Milana zamišljam u njegovj sobi dok svira Džef Bek (Jeff Beck) na radiju, i nadam se da piše kritiku o nekom filmu koji se možda samo njemu dopao.
Fajront je. Oblaci skrivaju mesec. Možda upravo sada Rodrigez (Rodriguez) i Tarantino (Tarantino) smišlaju neki novi zajebantski projekat. A Milan će već da ih sačeka.

Beograd, 18.08.2007., 00.16
oblačno i sparno, tempratura 27 stepeni, za sutra se predviđa kiša..

 

Dinko Tucaković
 

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-08.  Sva prava zadrzana. Mail to WEBMASTER