Udruženi holivudski producenti su režijski posao poverili istaknutom engleskom reditelju Majku Njuelu, koji je potpisao najuspešniju filmsku komediju sa Ostrva, „Četiri venčanja i sahranu“, ali i poetičnu bajku „Na zapad“, zasnovanu na staroj keltskoj legendi, da ne pominjemo jedan od mega-hitova iz serije o malom čarobnjaku Hariju Poteru. Izbor glumaca – izvrstan.
Po svemu pomenutom, reklo bi se da je nađena dobitna kombinacija. Stvari su, međutim, krenule u nesrećnom smeru. Ekranizaciji Markesovog dela izmaklo je ono suštinsko zbog čega je pisac stekao ugled utemeljitelja magijskog realizma, u nedostatku pogodnije oznake. Najbolja Markesova dela (ima on i osrednja ostvarenja) drže se na čaroliji univerzalnog pripovedačkog glasa koji događajima dodaje auru neobičnog i čudesnog. Kad se to prenebregne (a filmski prizori malo mogu da pomognu) dobijamo banalni sled događaja.

Krajem 19. veka, siromašni telegrafista Florentino (Havijer Bardem) se zaljubi u lepu devojku iz bogate porodice Ferminu (Đovana Mecođorno), koja izmakne njegovoj pažnji i uda se za zgodnog advokata. Više od pedeset godina oni žive u istoj kolumbijskoj varošici i ljubav ih spoji u podomaklim godinama, kad Fermina ostane udovica. Florentino, kako vidimo, ima razna seksualna iskustva sa ženama, više od šest stotina, ali iskreno poverava Fermini da je ostao devičanski čist u duši (!). Film se kreće između plitke holivudske melodrame i latinske sapunice, uz povremeni nehotični humor gde se ciljalo ka dubljimi osećanjima.