|
Oni koji se sećaju debitantskog filma reditelja Svetislava Bate
Prelića „Šećerna vodica“, iščašene komedije sa ljubavnim zapletom,
biće iznenađeni kako se posle pauze duge dve decenije ovaj autor
našao u drugačijoj žanrovskoj putanji. „Biro za izgubljene stvari“
(god. proizvodnje:2008, trajanje: 118 min.) je Prelić načinio po
sopstvenom scenariju i maltene u sopstvenoj, sirotinjskoj
produkciji, kao savremenu priču o tridesetogodišnjacima koji se
bore da ne potonu u opštoj klimi bezvoljnosti i entropije. Jedan
od njih je budući pisac koji traga za prvom rečenicom, drugi
nalazi na ulici pasoš iranske devojke Šeherezade Bageti, pa mu se
priviđa da ona iskrsava na mestima kojima se on kreće. Ali ne
naleće on samo na to priviđenje, već igrom slučaja neprekidno
susreće devojku Selenu (Jelena Ilić) koja frapantno liči na
nepoznatu Iranku. |
Reditelj Svetislav
Bata Prelić |
I
odmah valja reći da je ovaj zagonetni sloj priče najintrigantniji,
premda nije ubedljivo doveden do kraja. Njegov otac, kojeg sigurno
i sa neophodnim otklonom od patetično postavljenog lika igra
Miodrag Krivokapić, drži Biro izgubljenih stvari, što je prilika
da junaci meditiraju o prolaznosti, uz izdašno citiranje Džojsa i
Eliota (Četiri kvarteta). Neobično, u kinematografiji gde su razne
vrste ludila i pribegavanja tranzicijskom nasilju na mnogo većoj
ceni.
Najmanje ubedljiv deo je upravo o junaku koji piše prvu knjigu i
na kraju ima tobož uspešno književno veče u Francuskoj 7 (a tamo
su sve večeri uspešne). Ovo pre deluje kao nehotična parodija. Pa
ipak, ulazak devojke Selene (Jelena Ilić) u priču je
najzanimljiviji ponajpre zahvaljući mladoj glumici koja u škrto
naznačen lik unosi pravu lirsku energiju i ubedljivost.
Prilično neujednačen film, zbog nesigurne dramaturške fakture i
ovlašnih karakterizacija, efektno je snimio Aleksandar Ivančević.
Uprkos nekim naivnim rešenjima, drži gledaočevu pažnju. I što se u
nas retko događa, ne vređa njegovu inteligeniciju.
|
